Postoji li recept za korporativne inovacije?

Author
Aleksandra Petrovski Urednica online magazina Finovacije

Prepoznajte ‘ambasadore’, nagradite ih, učinite inovacije vidljivim, promovišite ih i upamtite da je potpuno u redu i da neko ne uspe – zvuči kao sasvim jednostavan recept da zaposleni prihvate i aktivno učestvuju u inovacijama kompanije.

Međutim, univerzalnog rešenja nema, a sigurno je da to nije destinacija već put, i to duži, zaključak je učesnika panel diskusije na prvoj Corporate Innovation konferenciji u Beogradu, o čemu su govorili Ljubiša Egelja, izvršni direktor za marketing Societe Generale Srbija, Janez Križan, direktor digitalnih transformacija i inovacija u A1 Slovenija i Vip Mobile i Ivana Mihajlović, direktorka ljudskih resursa Direct Media.

Panel diskusija, koju je moderirao Dušan Vukanović, menadžer za poslovni razvoj i inovacije ICT Huba, ujedno organizatora ove konferencije otvorila je, između ostalih, i pitanja konkurencije na tržištu.

„Danas imamo izazov da odgovorimo na tempo promena. Od nas, kao najjačih, očekuje se da ih predvodimo, a ne da ih pratimo. Pre pet godina smo mogli da kažemo da su nam konkurencija globalni lanci, medijske agencije koje su licencirane, a danas smo konkurencija sami sebi. U budućnosti će to biti onlajn platforme – čijim promenama moramo da odgovorimo, i to brzo“, kaže Ivana Mihajlović.

Za banke bi jedan od odgovora bio da ‘pretnja’ dolazi od fintech industrije, a jedan od najvećih izazova je način na koji finansijska institucija pruža usluge svojim korisnicima jer, “koliko su naši proizvodi jednostavni, takvo je i njihovo korisničko iskustvo”, objašnjava Egelja i ističe da je PSD2 (Payment Service Directive) regulativa koja utiče na promene u bankarstvu kakvo danas poznajemo.

„U Kini se, primera radi, preko WeChata obavlja  40% bankarskih transakcija. To možemo da očekujemo u nekim aplikacijama koje su i kod nas prisutne. Konkurencija dolazi sa svih strana, ali na nama je da se pojednostavimo, ubrzamo i pružimo što bolje korisničko iskustvo”, kaže Egelja.

Govoreći o ulaganju u infrastrukuturu, Janez Križan je ilustrovao podatkom da u sedam zemalja (Austrija, Slovenija, Hrvatska, Srbija, Makedonija, Belorusija i  Bugarska) ‘telko’ operater, za koji radi, godišnje ulaže sedam milijardi evra.

„Najveći problem je što smo industrija trendova. Voice, data i SMS postaju roba, a potreba za tim servisima svake godine eksponencijalno raste. S druge strane, to znači da i investicije rastu eksponencijalno. U ovom trenutku treba da razmišljamo koji su nam novi poslovni modeli i kako ćemo ostvariti profit u narednim godinama”, kaže Križan.

Jasno je da nema više dileme da li treba inovirati, već šta tačno učiniti.

„Više nije stvar imidža da li želimo da se menjamo, to je neophodnost“, rekao je Egelja i naveo primer kako je Societe Generale Srbija malim pobedama značajno promenila korporativnu kulturu, ali istovremeno plasirala nove proizvode na tržište.

Krenuli smo da uključujemo ljude kroz različite radionice, Innovation Challenge događaje, da promovišemo vrednosti inovacija. Organizovali smo i učestvovali u eksternim događajima, nastavili da se pozicioniramo u startap zajednici, pružili njima priliku da priđu ljudima iz banke sa svojim idejama. Sve je stavljeno na sto, sve je bilo moguće“, rekao je Egelja i izneo podatak da je kao posledica toga nakon prve godine bilo je 1.400 inovacija od strane zaposlenih.

Potražiti partnera u misiji promena

Janez Križan je rekao da je u A1 slična praksa, da postoji portal kroz koje zaposleni dodaju svoje ideje za poboljšanje, kao i da su ustanovili nekoliko saradnji sa spoljnim partnerima. Jedno od partnerstava koje u Srbiji ima Vip mobile je upravo sa Societe Generale bankom. Za Križana je najvažnije da menadžment zna da treba da ulaže i prihvata razvoj novih poslovnih modela, ali istovremeno svestan je da je neuspeh nešto što treba da se desi.

„Mi smo krenuli postepeno, prepoznali smo potrebu da se inoviramo. Digitalizacija i svi trendovi u vezi sa digitalizacijom i automatizacijom procesa stavili su na nas pritisak da nešto treba da preduzmemo. Ključni partner, koji nam je pomogao da prepoznamo na šta da se fokusiramo bio je ICT Hub“, kaže Ivana.

Naše opredeljenje je da krenemo iznutra i počeli smo od projekta Challenge Direct Media. Pozvali smo zaposlene da budu preduzetnici unutar kompanije, da gradimo kulturu intrapreduzetništva. Imamo veliki broj milenijalaca, koji imaju potrebu da inoviraju sadržaj posla i ovo je bila dvostruka pobeda: za zadržavanje i privlačenje talenata“, rekla je Ivana i poručila svima da mnogo pažnje treba da posvete osmišljavanju kako će da izgleda proces inoviranja i da to ne prepuštaju slučaju.

Kako iznutra izgleda proces inoviranja

Panelisti su saglasni u oceni – bitno je da znamo šta su očekivanja od inovacija.

Saglasan sam da recept ne postoji, ali možda je jedan od dobrih načina da se neke stvari jednostavno izmeste i da se na taj način rizikuje, da se tako pivotira, a onda da se integriše u sistem ako daje rezultate“, istakao je Egelja.

Sve bitnija poslovna veština

Na pitanje kako promeniti način razmišljanja ljudi, da razmišljaju „izvan kutije“, direktorka ljudskih resursa Direct Media kaže da finansijska podrška menadžmenta jeste krucijalna, ali ova u načinu razmišljanja je mnogo važnija za početak, uspešnost i dugoročnost projekta.

„Mislim da se od toga kreće, ali ako govorimo o tome ko je vlasnik procesa za promenu korporativne kulture, onda bi to trebalo da budu svi zaposleni”, kaže Ivana Mihajlović i dodaje da je potrebno fokusirati se na intervencije za koje postoji izvestan procenat sigurnosti da će dati pozitivan rezultat.

0 komentara
Aleksandra Petrovski Urednica online magazina Finovacije

Suosnivačica Centra za kreatore web sadržaja wwwrite.rs, edukatorka u oblasti poslovnog bloga i menadžerka društvenih mreža.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Vrati se gore