Šta je važno za budućnost bankarstva u Srbiji | Societe Generale Srbija

Šta je važno za budućnost bankarstva u Srbiji

Author
Aleksandra Petrovski Urednica online magazina Finovacije

Banke koje posluju u Srbiji su u procesu digitalne transformacije i nastoje da pronađu brža i jednostavnija rešenja za potrebe svojih klijenata, ali istovremeno i da edukuju one koji imaju strah od upotrebe novih tehnologija. Ključna reč na panelu o budućnosti banaka kod nas je m-banking.

OMGCommerce - Buducnost bankarstva

OMGCommerce – Buducnost bankarstva

Jednostavnije i brže rešavanje potreba klijenata. U toj kratkoj rečenici sažet je odgovor na čemu će bankari u Srbiji insistirati u bliskoj budućnosti.

Kako?

Agilnošću i korišćenjem domaćih rešenja, odnosno sarađujući sa fintek startapima.

Predstavnici Societe Generale Srbija, Telenor Banke i mts Banke su učestvujući u panelu o budućnosti bankarstva kod nas, u okviru OMGcommerce konferencije u Beogradu, bili saglasni u stavu da će i 2018. godini postojati potreba da intenzivno edukuju klijente i tržište kako da koriste moderne usluge, jer još uvek postoji velika bojazan od nepoznatog.

Ali ovo nije solo igra, već da bi imala pun efekat potrebno je da svi činioci budu uključeni i naprave iskorak.

Hajde da vidimo šta ko od njih može da učini kao zalog za svetliju budućnost bankarstva u Srbiji.

Šta banke u Srbiji mogu da urade

UKRATKO:
1. Da edukuju klijente
2. Da sarađuju sa agilnim kompanijama, kako bi brže odgovarali na potrebe klijenata
3. Da standardizuju i pojednostave rešenje koje će koristiti za beskontaktna plaćanja, kako bi ga tržište što lakše prihvatilo

Ilustracije radi, iako u Srbiji na 100 stanovnika ima 128 mobilnih telefona, broj mobilnih plaćanja je zanemarljiv. Kao jedan od razloga panelisti Vuk Kosovac, Srđan Šimšić i Goran Vukovljak su naveli to što su samo tri banke u Srbiji ponudile mogućnost mobilnog plaćanja, jer se nije iskristalisalo koja će se tehnologija korisiti masovno. Od početka ove godine vidljivo je da će svi veliki igrači koristiti istu tehnologiju i da je potrebno da je banke podrže za svoje korisnike.

Mnogi kao primer jednostavnog plaćanja, integrisanog u aplikacije koje su masovno zastupljene, navode Facebook Messenger. Međutim, Srbija je malo tržište da bi bilo očekivano da se veliki igrači bave lokalizacijom.   

„Mislim da ne treba stalno da čekamo rešenja koja će doći sa strane. To je odlična prilika za domaće startape da pokažu šta znaju. I WeChat je nastao iz potrebe kineskog tržišta i zato što drugačija plaćanja nisu bila moguća. To nisu tehnologije koje su nedostižne i treba da vidimo šta mi sami možemo da uradimo. Ono što je trend je da banke otvaraju svoje API-ije za korisnike, tako da ako postoji zanimljivo rešenje, siguran sam da postoji način da se implementira“, istakao je Srđan Šimšić iz Telenor Banke.

Izvršni direktor Societe Generale Srbija Vuk Kosovac je takođe kao pozitivan primer naveo Kinu, gde je do „promene igre“ došlo kada su se u razvoj rešenja za banke i finansijski sektor uključili startapi.

„Ljudi najpre imaju potrebu da stvari rade brže i jednostavnije, a da li ćemo ta rešenja zvati mobilna plaćanja ili kako god, to je relativno nebitno.

Kada smo pre skoro dve godine uveli digitalnu ekspozituru za podizanje online kredita, ljudi nisu direktno tražili taj servis, ali su želeli da skrate proceduru i da od kuće obave sve što im treba u samo nekoliko klikova. Time smo istovremeno pokazali da uprkos zastareloj regulativi i mi iz banaka možemo da uvedemo digitalne inovacije. Osim toga, naši zaposleni u ekspoziturama ove godine petinu radnog vremena provode edukujući klijente o novim uslugama, a to će biti ideja vodilja i za 2018. godinu“, rekao je Kosovac i dodao:

„Ko prepozna način na koji može da izađe u susret potrebama klijenata i da pojednostavi korisničko iskustvo – taj će pobediti.“

Goran Vukovljak iz mts Banke istakao je da je njihov cilj da postignu da uz pomoć telefona možete da obavite sve bankarske usluge isto kao da ste došli u ekspozituru.

Kao generalno najvažniju činjenicu je istakao da tehnologija dozvoljava različite pravce u kojima mobilno plaćanja može da se razvija, ali da treba da postoji regulativa koje će se pridržavati sve banke u Srbiji.

Šta državni organi mogu da urade

UKRATKO:
  • Da usvoje i aktivno primenjuju novi Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju

Do kraja oktobra bi trebalo da bude donesen novi zakon koji omogućava da se elektronski dokumenti priznaju kao i papirni, ali i različite nivoe identifikacije fizičkih i pravnih lica. Jasno je šta to znači: elektronsko poslovanje isključuje odlazak na šalter i time štedi vreme i materijalne resurse.

„Sadašnji zakoni ne prate razvoj mobilnih tehnologija, pa korisnik nema pun benefit od njih. Treba da idemo  ka tome da korisnik  ne mora da fizički potpisuje dokumentaciju ukoliko to ne želi, da eliminišemo korišćenje papira i da korisnici na jednostavan način dođu do naših usluga“, naglasio je Goran Vukovljak.

Predstavnici banaka se naravno vrlo raduju ovome, ali ističu da će veliki iskorak biti kada tako nešto zaživi u praksi, na prvom mestu u državnim institucijama.

„Koliko puta ste otišli, na primer, da izvadite dokumenta, pa su vas vratili jer nemate overenu potvrdu o plaćanju? Sve dok i ti sistemi ne budu funkcionisali na savremeni način, mi ćemo imati problem, jer nećete moći da obavite sav posao koji ste naumili“, rekao je Vukovljak.

Šta trgovci mogu da urade

UKRATKO:
  • Trgovci i potrošači bi trebalo da budu otvoreni za korišćenje novih tehnologija

Direktor centra za razvoj novih proizvoda mts Banke, Goran Vukovljak, je izjavio da je potrebno vreme da se ljudi naviknu da koriste nove servise, i prisetio se godina kada su uvođeni bankomati.

„Mi smo postavljali ispred bankomata naše zaposlene da objasne ljudima kako funkcionišu ti novi uređaji.“

Predstavnik Telenor Banke je podvukao da je važno da rešenja koja se razvijaju budu jednostavna za upotrebu ne samo potrošačima, već i pružaocima usluga.

„Vrlo čest je slučaj da su trgovci nezainteresovani da se osavremene i nauče nešto novo, pa i na mestima gde postoji beskontaktno plaćanje, prodavac će vam ponekad reći da je POS terminal pokvaren“.

Kako beskontaktno plaćanje može da unapredi i pojednostavi trgovinu, Vuk Kosovac je naveo primer dobre prakse  Maxija.

„Takvo plaćanje ide mnogo brže. Na primer, kada kompanija obuči svoje prodavce da koristi beskontaktno plaćanje, ne stvara se veliki red na kasi. Što je više kompanija koje nude tu uslugu, to je veća naša moć da svi  zajedno edukujemo stanovništvo kako da modernim tehnologijama olakšaju svoj svakodnevni život.“

Sva tri govornika istakla su da nove proizvode i usluge dizajniraju zajedno sa svojim korisnicima, te ako imate predlog kako da unapredimo mobilno bankarstvo u Srbiji – ne libite se da ga napišete u komentarima.

0 komentara
Aleksandra Petrovski Urednica online magazina Finovacije

Suosnivačica Centra za kreatore web sadržaja wwwrite.rs, edukatorka u oblasti poslovnog bloga i menadžerka društvenih mreža.

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Vrati se gore